Obaveštenje o deviznom prilivu

Provodi se samo zbog statistike NBS. To može da se reši i na drugi način (korišćenje uzorka ili da se prepusti Rep. Zavodu za statistiku da vodi taj deo).

Поштовани, хвала што користите adminhack како бисте утицали на унапређење пословног окружења и молимо Вас да нам у наредних 15 дана конкретизујете Ваш предлог тако што ћете предложити на који начин би Завод за статистику могао да преузме вођење наведене статистике од НБС. Такође би било потрбно да нам детаљније опишете проблем, на пример да ли обавештење о девизном приливу достављате банци у електронском облику или некако другачије. Хвала

Nepotrebno komplikuje poslovanje fiimama. U dinarskom prometu može da vam legne milion dinara na račun, a "obaveštenje o deviznom prilivu" sam popunjavao i za iznose od 50 EUR. Često mi je ovo obaveštenje stizalo dok sam na putu ili na odmoru pa je skoro i nemoguće sve popuniti za 24h. Srećom banke su fleksibilne kod tih 24h ali je skroz nepotrebna sekiracija. Ako imate devizno tri transakcije dnevno npr. praktično morate da zaposlite čoveka koji će samo da odobrava devizne prilive.

ovo MORA da se ukine ne samo za agencije/pausalce vec za sve kompanije. Za banke je nocna mora, trosak papira, vremena i zivaca za sve (iz privrede)

Statistiku treba raditi na reprezentativnom uzorku, a ne na celokupnoj privredi.

Dostavljamo u "poluelektronskom" obliku, tj. u nekim slučajevima štampamo, ispunimo formular, potpišemo i vratimo na e-mail. U zadnje vreme direktno pošaljemo (PDF popuna + potpis).

Statistika - može uzorak koji obuhvata određene sume, opštine, industrije i time se dobije rezultat validan za dalje baratanje. Može i NBS, Zavod za stat. predlog pošto verov. imaju bolju metodologiju

Koliko sam upoznat, ukoliko se ne odreaguje u roku od 24 sata, ta sredstva mogu biti blokirana ili vraćena klijentu(nije mi se još desilo pa ne znam). Ukoliko neće da ukinu ovo, onda barem da daju veći rok od 24 sata, što više to bolje. Ako je neko na odmoru a legnu pare a nije pri kompu, samo problemi. Ako je zaista razlog samo statistike radi, onda tražiti potpuno ukidanje jer mi kao pravna lica od toga nemamo nikakvu korist, niti mogu da vidim kakva bi to korist i bila.

Poštovani, sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je Republički sekretarijat za javne politike vašu inicijativu obradio i prosledio Savetu za inovativno preduzetništvo i IT koji je u saradnji sa nadležnim organima došao do rešenja problema koji ste izneli u okviru Vaše inicijative. Naime, Narodna banka Srbije je 28. aprila 2017. godine izdala zvanično mišljenje koje se odnosi na zahteve poslovnih banaka prema svim korisnicima koji su do sada, na poseban način morali da obaveštavaju banku o svakom

pojedinačnom deviznom prilivu, bez obzira na vrstu i vrednost transakcije. Navedenim mišlјenjem, precizirano je da Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavlјanja platnog prometa sa inostranstvom nije propisana posebna forma obaveštavanja banke o šifri osnova deviznog priliva od strane klijenta. Komunikacija između banke i klijenta može da se obavlja na bilo koji način, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti banke i potreba klijenata, kao i opštim uslovima poslovanja

koji su sastavni deo ugovora sa korisnicima. Neke od mogućnosti su i aplikacija za „e” i „m banking”, e-mail, sms poruke ili poruke u okviru standardnih aplikacija kojima pristup imaju samo banka i korisnik usluge. U mišljenju se takođe navodi, da važeći propisi ne zabranjuju mogućnost da korisnik banci izda trajni nalog/ovlašćenje kojim bi unapred potvrdio da će prilive ubuduće ostvarivati po određenoj šifri plaćanja kako bi se omogućilo da svi prilivi do 1.000 evra automatski i bez posebnog

obaveštenja budu sprovedeni i proknjiženi na njegov devizni račun. Predloženo rešenje se odnosi na pravna lica, preduzetnike i fizička lica koji u okviru svog redovnog poslovanja ili aktivnosti prodaju određenu vrstu robe ili najčešće pružaju određen tip usluge, poput subjekata u oblasti informacione tehnologije za koje se sigurno može utvrditi kvalifikovanost za korišćenje ovih šifara (šifra osnova naplate 302), odnosno u onim situacijama gde privredni subjekt ostvaruje veći broj priliva po je

jednom osnovu u odnosu na druge. Još jednom se zahvalјujemo na dostavljenom predlogu i pozivamo Vas da i dalјe ukazujete na probleme sa kojima se u svom poslovanju susrećete i da svoje iskustvo o ovom programu prenesete i drugim licima koja se susreću sa administrativnim barijerama koje se mogu otkloniti zajedničkom saradnjom privatnog i javnog sektora.