Preduzetinici koji imaju devizni priliv te devize moraju da prodaju kako bi mogli da koriste sredstva. Prilikom prodaje dinari koji se uplate na dinarski racun preduzetnika NBS racuna kao priliv, tj ne razlikuje takav priliv od pravog priliva. U skladu s tim, ukoliko taj dinarski iznos pomogne probijanju limita , NBS salje dopis Poreskoj upravi da proveri da li je pausalni limit probijen. Moze li NBS da automatski razvrsta ovakav priliv kao nesto sto se ne racuna u prihode?
Kada poslovna banka pravi izvestaj o prometu za NBS, trebalo bi da im je jednostavno da oznace iznos koji je nastao prodajom deviza. Nema potrebe da se preduzetnici teraju da dokazuju poreklo, jer za te podatke opet idu do banke.
Ove godine je X ljudi imalo problem sa tim, pa i ja. I onda najgore od svega treba da ides i da dokazujes da je zaista novac na tekucem racunu dosao iz konverzije deviza. Imate srece ukoliko ste odmah ceo iznos pri prijemu pretvarali u dinare. U suprotnom ako ste devize naknadno menjali, ili ste menjali recimo po 100e, onda to vise niko ne dokaza poreskim sluzbenicima odakle taj novac.
@Диана РСЈП - radi se o deviznom prilivu koji je ostvaren po osnovu obavljenog posla sa firmom iz inostranstva. Moj je predlog da u obracun prometa na godisnjem nivou ne ulazi konverzija deviza u dinare. Posto je devizni priliv vec uracunat u promet, ovo stvara privid duplo veceg prometa od stvarnog. Zar NBS ne moze da od banke dobije izvestaj o prometu gde je oznaceno koji iznos je dobijen prodajom deviza, te time ne utice na probijanje pausalnog limita?
Isti problem se dešava i prilikom oročavanja dinarskih ili deviznih sredstava preduzetnika.
Transfer novca U OKVIRU ISTOG LICA poslovne banke ne mogu da tretiraju kao priliv. Dakle ako preduzetnik ima i devizni i dinarski račun transfer između tih računa se ne može i ne sme obračunavati kao priliv. Isti je slučaj sa transferom novca iz jedne banke u drugu na račune istog preduzetnika.
@Vladimir Tišma - Tako nekako. Mene poreski inspektor na Cukarici poziva na kancelarijsu kontrolu na osnovu spiska koji ima samo kumulativni promet. A inspektor proveru ne vrsi elektronski, vec ja kao preduzetnik donosim izvode i uverenje o prometu od moje banke. I tako svake godine.
Дакле, овај предлог би требало да се односи на истраживање где проблем настаје и како да се реши системски. Вероватно пропис у овом случају није проблематичан, него процедура због које долази до грешке у корацима на релацији банка-инспектор.
Да пробам да појасним. Дешава се да се динари из конверзије девизног прилива из иностранства обрачунавају као (нови) прилив и тако паушалац дође у ситуацију да пробије лимит за паушално опорезивање. Чини ми се да проблем настаје кад предузетник сам носи инспектору промет по рачунима који добије од банке, где се не види јасно да је у питању конверзија, тј. интерни пренос. Или просто инспектор лоше ради. Моја инспекторка има елект. увид код НБС у промет по рачунима предуз. и види о чему се ради.
Поштовани, Хвала на достављеној иницијативи. Ваш предлог се детаљно разматра и биће прослеђен надлежном органу. Како бисмо што боље разумели проблем и што прецизије формулисали иницијативу, молимо Вас да нам мало ближе појасните проблем: да ли се ради о девизном приливу који је остварен по основу обављеног посла у иностранству? Уколико јесте, да ли Ви предлажете да добит остварена по основу обављених послова у иностранству, при конверзији у динаре, не улази у обрачун паушалног пореза?
This content is created by the open source Your Priorities citizen engagement platform designed by the non profit Citizens Foundation